Наш студиј

И

зучавање савремених комуникацијских феномена изискује специфичне образовне услове који су неопходни за успјешну реализацију наставних циљева и исхода прилагођених захтјевима новог комуникацијског доба.

Комуниколошки колеџ у Бањалуци обликује такве услове путем јединствене образовне парадигме, хуманог радног простора и потребних учила и опреме.

Образовну парадигму Колеџа чине три међусобно условљена принципа: мале групе, активно учење и јединствени модуларни наставни планови студијских програма.

Мале групе

Малом групом се обично сматра група од пет до петнаест студената. Рад у малим групама је добар предуслов за успјешан духовни развој и усвајање знања. Такав рад омогућава довољно времена и простора за активно учешће свих студената у образовном процесу, као и за посвећеност наставника сваком студенту понаособ. Наставници и сарадници на Комуниколошком колеџу знају све студенте по имену. У малим групама сви се добро упознају и не зазиру од мишљења других. Мале групе су предуслов и за постављање питања и плодотворан разговор. Стотину људи тешко може разговарати.

Активно учење

Активно учење се реализује кроз постављање питања и разговор на часу, примјену и преиспитивање података, писање радова и други практични и стручни рад.

Сматрамо да – поред других корисних видова усвајања знања – владајући наставни метод на часу треба да буде разговор. Говор је користан у упознавању са наставном материјом, али је разговор незамјењив у разумијевању материје и стварању новог знања. Јер се само кроз разговор могу постављати питања. Иако потичемо из патријархалног културног окружења, ми припадамо и култури разговора. Ову културу тежимо да оживимо и даље развијамо на Колеџу.

Разговор се, дакле, не намеће само као предмет изучавања, него и као наставни метод на Колеџу.

За разговор је неопходна и равноправност. Само равноправни могу разговарати без страха од казне за изнесена различита питања, мишљења и ставове. Равноправност, између осталог, омогућавамо једнаким академским правима студената и наставника на Колеџу и једнаком примјеном правила која се на њих односе. Равноправност се, с друге стране, његује и разговором.

Кроз разговор студенти имају прилику да активно учествују у усвајању знања, да утичу на побољшање квалитета и тока наставе, да развијају слободоумни критички дух и буду судионици развоја научне мисли.

Практичан рад на Колеџу представља начин усвајања података који имају смисла. Као што учење ријечи без њихове употребе нема пуно смисла, тако ни учење података, метода и теорија без њихове примјене нема смисла. Усвајање знања кроз рад претпоставља и да појединачно и стварно претходи општем и теоријском.

Знање, дакле, видимо као информацију у изворном контексту, као разумијевање појаве на коју се податак односи. Такво знање је способност да се разумију појаве у њиховом окружењу, односно да се изазову или обликују различите појаве у стварном свијету. Такво знање значи и слободу духа. Оно одговара и на шта и на како.

Трудимо се да дух практичног рада буде присутан у свим предметима на Колеџу. Јер, инсистирање на пуком памћењу података одвојених од њиховог контекста за нас представља духовно ропство – затупљивање, обмањивање и злостављање.

Коначно, сматрамо да знање није апсолутна и непромјењива категорија, па наши ставови, исто тако, не би требало да буду искључиви. На примјер, разумијевање неке теорије не значи и прихватање или неприхватање те теорије. Али, да бисмо нешто могли, у академском смислу, прихватити или одбацити, морамо то прво упознати и разумјети.

Вредновање и оцјењивање студентског рада врши се анонимно. Студенти у својим радовима и на испитима користе само студентске бројеве, тако да наставници не знају чије радове прегледају.

 Модуларни наставни планови

Модуларни наставни планови засновани су на вишегодишњем наставно-научном искуству и одабраним педагошким приступима. Планови се изводе из нашег модуларног система и представљају флексибилан академски оквир који на јединствен начин уводи студента у предмет студија и истовремено га оспособљава за професионалан рад у својој области.

Поред тога, наши планови задовољавају европске академске стандарде (предмети се изражавају европским системом за пренос бодова – ЕЦТС), опсег предмета студија, Закон о високом образовању, те потребе друштвене заједнице за стручњацима који се школују на Колеџу.

Наставни планови се састоје од предметних модула, а предмети у наставном плану представљају реализацију предметних модула.

Без обзира на смјер који бирају, сви студенти Колеџа похађају заједничке комуниколошке основе, односно предмете из неколико кључних области које представљају практичне и теоријске основе друштвеног комуницирања и академског образовања неопходног за рад и живот у савременом свијету.

И због изворног модуларног система и заједничког комуниколошког искуства које стичу сви студенти Колеџа, наш студиј је јединствен и другачији од студија истих тема или студијских програма на другим високошколским установама. С друге стране, наши предмети су стандардизовани и изражавају се европским бодовним системом, па се стога могу преносити на високошколске установе широм свијета.

Н

а Комуниколошком колеџу у Бањалуци  изводи се академски студиј првог циклуса (некадашњи основни студиј). Први циклус води до академског звања завршеног додипломског студија (bachelor) или еквивалента, стеченог након три или четири године студија послије стицања свједочанства о завршеној средњој школи, који се по европском систему за пренос бодова (ЕЦТС) вреднује са 180, односно са 240 бодова.  Звања која се стичу на нашим студијским програмима можете пронаћи у описима студијских програма.

С

тудиј на Колеџу можете похађати као редовни студиј или као ванредни студиј. Обавезе из студијских програма су исте за све начине студирања, али је другачији начин испуњавања обавезе похађања студија.

Редовни студиј

Редовни студиј се реализује извођењем седмичне наставе на Колеџу из предмета студијског програма у одређеном семестру.

Академска обавеза за све студенте је редовно седмично похађање наставе у току семестра. Студенти свакодневно долазе на часове, савјетују се са својим предметним наставницима, испуњавају наставне обавезе по утврђеном распореду у току семестра и, на крају семестра, полажу испите из појединих предмета свог студијског програма.

Настава на Колеџу је основа академског рада и подређене су јој све остале активности. Облици наставе који се изводе на Колеџу су академске расправе, предавања, вјежбе, консултације, те менторски, практичан и самосталан рад. Настава се изводи у кабинетима за наставу и лабораторијама, а одређени видови наставе се некад изводе и ван Колеџа. Настава се изводи по званичном академском календару и распореду часова и консултација.

Ванредни студиј

Ванредни студиј је обликован за особе које нису у могућности да свакодневно испуњавају наставне обавезе из студијског програма, него то желе радити периодично у току семестра, односно школске године. Стога се овај студиј изводи и студенти своје обавезе испуњавају другачије од студената редовног студија.

И ванредни студиј се изводи у складу са образовном парадигмом Колеџа, те су и наставни захтјеви, циљеви и исходи студијских програма једнаки оним на редовном студију. Трајање и ток студија, као и академске и административне обавезе и услови исти су за ванредне као и за редовне студенте, осим што ванредни студенти не похађају редовну седмичну наставу.

Настава на ванредном студију реализује се периодичним похађањем наставе и консултација, менторисаним изучавањем наставне материје, испуњавањем предиспитних наставних обавеза по утврђеном распореду у току семестра и полагањем испита на крају семестра. Похађање наставе и испуњавање појединих наставних обавеза на ванредном студију врши се преко портала за учење на даљину.

Будући да је утемељен и на самосталном испуњавању наставних обавеза, ванредни студиј од студента захтијева интензиван самостални рад у току семестра, одговоран приступ према испуњавању предметних обавеза у датим роковима и посвећеност предмету студија.

С друге стране, испуњавање административних обавеза на ванредном студију је прилагођено студенту. Уписи у семестар и пријаве предмета и испита могу се вршити без доласка на Колеџ. Све информације о студију и предметне програме студенти могу добити електронском поштом, односно пронаћи на сајту.

Учење на даљину

Настава на ванредном студију изводи се као учење на даљину. Учење на даљину се реализује похађањем наставе путем интернета, односно менторисаним изучавањем наставне материје, консултативним разговорима, испуњавањем наставних обавеза по утврђеном распореду у току семестра и полагањем испита на крају семестра.

Учење на даљину реализује уз помоћ програма за извођење образовног процеса који, између осталог, омогућава постављање и преузимање предавања, односно наставних материјала (текстуалних, звучних и визуелних); задавање вјежби, задатака и других радова који одговарају захтјевима тема из наставног програма предмета; предају урађених задатака и радова; бодовање и оцјењивање задатака и радова, односно тестирање познавања дијела материје; праћење редовног и благовременог испуњавања наставних обавеза и надзор рада студента; комуникацију између наставника и студената на предмету (ел. пошту, форум и разговор); извјештаје о активностима студента, анализу података, те низ других административних послова.

За извођење учења на даљину Колеџ још од 2007. године користи програм „Мудл“, који је један од најкориштенијих програма на свијету за учење на даљину, са око 100 милиона корисника.

Да бисте се упознали с радом и кориштењем програма Моодле, препоручујемо вам да прво погледате кратко представљање Моодле-а, а ако вас занима како се Моодле користи на предмету, погледајте приказ његових основних алатки на примјеру једног предмета. Ако желите, можемо вам, на ваш захтјев, омогућити и привремени приступ неком од наших предмета.

Да ли је ванредни студиј за мене?

Да бисте могли да угодно и успјешно похађате наш ванредни студиј, потребно је да:
– добро познајете поједине програме за прегледање и комуницирање путем интернета (добро знање претраживања страница, постављања и преузимања писаних и сликовних садржаја, комуницирања путем ел. поште и форума)
– имате стални приступ интернету,
– имате довољно времена за испуњавање обавеза на студију и добру организацију времена (на основу досадашњег искуства, студентима који похађају предмете са 30 ЕЦТС у семестру у просјеку је за испуњавање обавеза на студију потребно 3-4 сата дневно, односно око 20 сати седмично током школске године)
– желите да се посветите студију,
– способни сте да самостално читате и тумачите стручне текстове и пишете радове на високошколском нивоу,
– за поједине студије већ имате одређени ниво знања. На примјер, за ванредни студиј енглеског језика, морате посједовати знање које најмање одговара нивоу Б2 Заједничког европског језичког поредбеног оквира.

Наравно, чак и ако у потпуности не испуњавате наведене услове, ви се и даље можете пријавити за упис, али морате имати на уму да ће вам студиј у том случају у почетку бити отежан, односно да требате испунити наведене uslove i usavršiti pojedine sposobnosti i znanja tokom prve godine studija.

N

а Колеџу се бавимо академским изучавањем кључних области друштвеног комуницирања у времену у коме живимо.

С једне стране, демократско друштво захтијева специфичне комуникативне односе између грађана и медија, те између грађана и државних и јавних установа и служби. С друге стране, тржишно друштво намеће одређене комуникативне везе и обавезе између купаца и потрошача, односно између давалаца и корисника услуга. Стога су комуникацијски методи – новинарство, односи с јавношћу и реклама – једна од кључних тематских цјелина нашег комуниколошког програма.

Друга област која се изучава на Колеџу су структура и обликовање комуникацијских кодова и порука: језик, говор, писање, дизајн и публиковање.

Налазимо се у добу нове комуникацијске револуције. Интернет је заувијек промијенио наш поглед на свијет. Подаци за којима смо некад трагали годинама сад су нам надомак руке. Читамо електронске странице на хиљаде километара далеко од нас, гледамо филмове и телевизију и слушамо музику на рачунару или телефону – у нашем добу је дошло до стапања старих и нових медија. Зато је дигитално комуницирање и дизајн још једна важна област која се изучава на Колеџу.

Како су комуниколошка знања и вјештине кључни у процесу доношења одлука и управљању савременим предузећима и организацијама, једна од тематских цјелина на Колеџу је и организацијско комуницирање и менаџмент.

Коначно, природа нових медија и живот у доба глобализације стварају и захтијевају и изучавање социолошких и културолошких комуникативних појава, проблема и тема, као и методе и начине успјешног интерперсоналног, интеркултуралног и међународног комуницирања. Наши студенти и наставници постављају питања и траже одговоре и у овој области.

Наведене теме изучавају се у оквиру одговарајућих студијских програма на Колеџу.

К

омуникологија је друштвена наука чији су предмет изучавања, у најширем смислу, поруке које људи упућују једни другима. Комуникологија има коријене у античкој филозофији и реторици, као и у савременим друштвеним наукама попут психологије, лингвистике и социологије. Поред тога, комуниколошке теме су блиске и прожимају се и са културолошким студијама. Комуникологија се изучава и под називима комуникацијске студије и медијске студије.

Теоријско-истраживачко и стручно поље савремене комуникологије је разнолико и изразито интердисциплинарно.

Комуникологија се најчешће дијели и изучава из сљедећих области и подобласти: интерперсонално комуницирање, комуницирање у малим групама, језик и значење, комуникацијски медији и технологије, организацијско комуницирање, здравствено комуницирање, међународно и интеркултурално комуницирање, образовно комуницирање, јавно комуницирање и говорништво и масовно комуницирање (Rubin, R. B., Rubin, A. M., Haridakis, P. M., i Piele, L. J. (2010). Communication research: Strategies and sources (7. izd.). Boston, MA: Wadsworth, str. 5-7).

На Комуниколошком колеџу у Бањалуци комуникологија се изучава из сљедећих подобласти и тема: 1) језик и комуникацијски кодови (говорно, визуелно и невербално комуницирање) 2) комуникацијски медији (штампа, радио, телевизија, нови медији) 3) комуникацијски методи (новинарство, односи с јавношћу, реклама) 4) комуникацијске технике (писање, фотографија, графичко обликовање, монтажа, итд) 5) комуникацијски нивои (интерперсонално, комуницирање у малим групама, масовно комуницирање) 6) комуникацијски видови (организацијско, политичко, образовно, здравствено комуницирање, итд) 7) теорија комуницирања, 8) културолошке студије, и 9) опште основе и интердисциплинарне области, попут психологије, права, економије и менаџмента.

Чиме се баве комуниколози?

Комуниколози се баве јавним и масовним комуницирањем – односима с јавношћу, новинарством, рекламом, организацијским комуницирањем и менаџментом, као и међународним комуницирањем и дипломатијом.

Комуниколог је, дакле, стручњак за јавно комуницирање у савременом друштву. Комуниколози се, наравно, баве и проблемима интерперсоналног и интеркултуралног комуницирања, као и теоријом комуницирања и културолошким студијама.

Студенти који похађају поједине друге студијске програме на Комуниколошком колеџу баве се и графичким дизајном, те лингвистиком, страним језицима и интеркултуралним комуницирањем.

Гдје се запошљавају комуниколози?

Комуниколошка занимања су међу најтраженијим и најпопуларнијим у свијету. У САД, на примјер, студиј комуникологије је на колеџима и универзитетима међу десет најпопуларнијих студија, а у Великој Британији дипломирани комуниколози најбрже добијају посао. Занимљиво је да су бројни познати глумци, политичари и друге јавне личности у САД завршили су студиј комуникологије.

Комуниколози се запошљавају на телевизији и радију, у новинским и издавачким кућама, филмским студијима, позориштима, агенцијама за дизајн, агенцијама за рекламу и односе с јавношћу, министарствима и другим државним и јавним службама, дипломатским представништвима, културним установама, школама, високошколским установама, институтима, политичким странкама, предузећима и невладиним организацијама.