Одговори на најчешћа питања будућих студената

Коме могу да се обратим у вези с уписом на Колеџ?

Прије него што с неким разговарате, савјетујемо вам да прво посјетите страницу за упис јер је тамо детаљно описан упис на студиј.
Наравно, за сва питања се можете обратити Академској служби Колеџа, телефоном, ел. поштом или лично у радно вријеме службе (10-12 сати).
Можемо вам, ако желите, послати и информативни пакет у коме су све информације на једном мјесту – само нам јавите своју адресу.

Могу ли да посјетим Колеџ прије уписа?

Врата Колеџа стално су отворена за будуће студенте. Ако желите да разговарате с неким из академске службе, дођите на Колеџ у времену између 10 и 12 сати. Ако желите да разговарате са неким из управе Колеџа, или с нашим професорима или студентима, позовите нас да Вам договоримо разговор. Ако желите да „пробате“ како је бити студент на нашем колеџу, односно да присуствујете неком часу или да користите портал за учење на даљину, јавите нам се да Вам договоримо присуство или приступ порталу.

Како да се упишем на Колеџ?

Ако сте завршили четворогодишњу средњу школу, можете да конкуришете за упис на један од студијских програма на које Колеџ уписује студенте у наредној школској години. Колеџ сваке године расписује конкурс за упис у коме су наведени студијски програми, рокови предаје пријаве на Конкурс, садржај, датум и мјесто одржавања пријемног испита, као и рокови и начин уписа на студиј.

Сви кандидати који конкуришу за упис полажу пријемни испит.

Савјетујемо Вам да се за пријемни испит припремате понављањем и вјежбањем средњошколског градива из тема које се провјеравају на испиту. (Колеџ не продаје посебну литературу за припрему пријемног испита.)

Право уписа на студиј стичу они кандидати који успјешно ураде пријемни испит за одређени студијски програм и чије је мјесто на листи квалификованих кандидата у оквиру броја који Колеџ уписује.

Препис на Колеџ је могућ за оне студенте који похађају исти или сродан студијски програм на другим лиценцираним високошколским установама, ако такви студенти испуњавају услове за препис и ако Колеџ у том тренутку има услове и капацитете за њихов студиј. Такви кандидати, уз пријаву за упис, подносе и молбу за признавање положених предмета, увјерење о положеним предметима и званичне описе/програме тих предмета, у складу с процедуром за препис студената.

Шта се студира на Колеџу?

Комуниколошки колеџ у Бањалуци бави се академским изучавањем кључних области друштвеног комуницирања у времену у ком живимо. Основна тематска цјелина нашег студијског програма комуникологија су комуникацијски методи – новинарство, односи с јавношћу и реклама. Поред студијског програма комуникологија, Колеџ нуди и студијске програме енглески језик и дизајн.

Шта је комуникологија?

Комуникологија је друштвена наука чији су предмет изучавања, у најширем смислу, поруке које људи упућују једни другима. Комуникологија има коријене у античкој филозофији и реторици, као и у савременим друштвеним наукама, попут психологије, лингвистике и социологије. Поред тога, комуниколошке теме су блиске и прожимају се и са културолошким студијама. Комуникологија се изучава и под називима комуникацијске студије и медијске студије.

Комуникологија се изучава у неколико области и подобласти: интерперсонално комуницирање, комуницирање у малим групама, језик и значење, комуникацијски медији и технологије, организацијско комуницирање, здравствено комуницирање, међународно и интеркултурално комуницирање, образовно комуницирање, јавно комуницирање и говорништво и масовно комуницирање (Rubin, R. B., Rubin, A. M., Haridakis, P. M., & Piele, L. J. (2010). Communication research: Strategies and sources. Boston, MA: Wadsworth, 5-7).

На Комуниколошком колеџу у Бањалуци област комуникологије се изучава по сљедећим областима и подобластима: 1) језик и комуникацијски кодови (говорно, визуелно и невербално комуницирање) 2) комуникацијски медији (штампа, радио, телевизија, нови медији) 3) комуникацијски методи (новинарство, односи с јавношћу, реклама) 4) комуникацијске технике (писање, фотографија, графичко обликовање, монтажа, итд) 5) комуникацијски нивои (интерперсонално, комуницирање у малим групама, масовно комуницирање) 6) комуникацијски видови (организацијско, политичко, образовно, здравствено комуницирање, итд) 7) теорија комуницирања, 8) културолошке студије, и 9) опште основе и интердисциплинарне области, попут психологије, права, економије и менаџмента.

По чему је Комуниколошки колеџ другачији?

Студиј на Комуниколошком колеџу у Бањалуци заснован је на активном учењу у малој групи, у условима интерактивне академске заједнице. Управо овакав педагошки приступ чини наш студиј јединственим и другачијим од студија на појединим другим установама.

По уобичајеним академским мјерилима за квалитет студија, Комуниколошки колеџ има сљедеће показатеље: просјечан број редовних студената у групи је 8. Осам студената на Колеџу долази и по једном наставнику или сараднику. У наставном процесу сваки студент има свој рачунар, више од 20 књига у нашој семинарској библиотеци долази по једном студенту, а на сваког студента долази по 6 м2 простора. Поред тога, Колеџ његује и демократске вриједности у академској заједници и посебан однос према знању и стицању знања у академском окружењу.

Комуниколошки колеџ у Бањалуци је и најстарија приватна високошколска установа у Босни и Херцеговини и прва таква матична установа на којој се изучавају најважнији облици, методи и видови друштвеног комуницирања.

Да ли је Колеџ „признат“?

Јесте. Комуниколошки колеџ у Бањалуци је лиценцирана и акредитована високошколска установа.

Каква је разлика између приватне и јавне високошколске установе?

У врсти дјелатности, друштвеној улози и законским условима не постоји никаква разлика. И јавни и приватни универзитети и високе школе баве се високим образовањем и једнако морају да раде у складу са законом. Међутим, постоје разлике у начину оснивања и финансирања, као и у начину управљања и обављања дјелатности. Јавну високошколску установу оснива држава, а приватну правно или физичко лице. Код нас се јавне установе финансирају из буџета државе, а приватне од школарине студената. Ове разлике даље утичу на менаџмент, квалитет и природу образовања, трошкове студија, итд.

На примјер, јавна високошколска установа се ријетко укида ако лоше ради или не уписује студенте или уписује превелик број студената, јер њен опстанак не зависи од воље будућих студената. Установа која се не финансира из државне касе, с друге стране, настоји да обликује такве програме и услове студија који ће привући студенте, чак и по цијену плаћања више школарине.  С друге стране, неки тврде да се на појединим приватним установама у нашем окружењу „знање“ може купити, што негативно утиче на исходе учења и квалификације које дипломци имају кад заврше студиј. Супротно томе, најбоље високошколске установе у појединим западним земљама су приватне.

Коначно, у неким земљама и приватне установе добијају средства од државе, а јавне, с друге стране, средства морају да обезбјеђују и кроз наплату школарине. Ово у одређеној мјери све високошколске установе доводи у равноправан положај, па се сви труде да нуде што боље услове студија – чиме највише добијају студенти. То код нас још није тако.

Зашто се некад не врши упис на све смјерове наведене у конкурсу?

Упис студената се врши на оне студијске програме и смјерове на које се квалификује минималан број кандидата неопходан за извођење студија. Међутим, свим кандидатима који се пријаве за похађање неког програма и смјера на који се не квалификује минималан број кандидата, а квалификују се за упис, Колеџ увијек понуди упис на неки сродан програм или смјер. Наравно, кандидат увијек може да одлучи да се не упише на студиј ако се не покрене смјер на који се пријавио.

Да ли могу да се препишем на Колеџ са друге високошколске установе?

Најчешће да. Могућност преписа зависи од сродности студијских програма на установи са које се преписујете и на Колеџу. Поред тога, ако се преписујете са сродних студијских програма са других лиценцираних високошколских установа, не морате да полажете пријемни испит. Пријемни испит ће вам бити признат на основу доказа о статусу студента (увјерење или потврда о статусу студента на другој установи).

Исто тако, ако сте положили пријемни испит на еквивалентним студијским програмима на другим лиценцираним високошколским установама у БиХ, не морате поново полагати пријемни испит на Колеџу. Бодови ће вам се, уз приложену потврду о положеном пријемном испиту, прихватити као бодови са пријемног испита на Колеџу.

И у једном и у другом случају, довољно је предати пријаву за упис, доказ о статусу студента или положеном пријемном испиту на другој установи, као и остала документа која иду уз пријаву за упис.

Да ли у току уписа или студија могу да се препишем на други смјер?

Можете, ако се тај смјер изводи у школској години када га желите похађати, те ако има мјеста у групи (другим ријечима, ако постоје академски и просторни услови за препис).

Зашто се плаћа и колика је школарина?

Школарина је цијена трошкова извођења студија. Комуниколошки колеџ све трошкове рада и пословања покрива из школарине. Школарина се изражава по предметном броју бодова, а укупни трошкови извођења студија за једну школску годину на одређеном студијском програму називају се годишњом школарином. Висина школарине за наредну школску годину утврђује се и објављује у исто вријеме кад и конкурс за упис студената.

Шта покрива школарина?

На редовном студију школарина покрива трошкове редовног седмичног похађања свих облика наставе у семестру, провјере знања, као и кориштења библиотечко-информатичких ресурса и опреме Колеџа неопходних за испуњавање наставних обавеза на појединим предметима.

На ванредном студију школарина покрива трошкове похађања ванредне наставе и консултација, провјере знања, поједине наставне материјале неопходне за студиј, као и трошкове кориштења библиотечко-информатичких ресурса неопходних за испуњавање наставних обавеза на појединим предметима.

У цијену сваке школарине урачунате су и административне услуге, као и трошкови и обрасци за административне услуге и јавне исправе Колеџа у функцији студија.

Шта не покрива школарина?

Школарина не укључује трошкове куповине личних учила, књига, потрошног материјала, фотокопирања и сличних техничких услуга, као ни дипломе и промоције. Поред тога, школарина не покрива трошкове ваннаставних активности, нити смјештај, исхрану и превоз студената.

Може ли се школарина плаћати у ратама?

Може. Захтјев за плаћање школарине у ратама подноси се заједно са пријавом за упис на студиј.

Какав посао могу радити кад завршим Колеџ?

Комуниколози се баве јавним и масовним комуницирањем – односима с јавношћу, новинарством, рекламом, организацијским комуницирањем и менаџментом, као и међународним комуницирањем и дипломатијом.

Професори енглеског језика могу да раде у школама, те да се баве превођењем и интеркултуралним комуницирањем.

Дизајнери се баве визуелним обликовањем и комуницирањем, као и продукцијом.

Дипломци нашег колеџа се запошљавају као стручњаци за односе с јавношћу, менаџери, уредници, новинари, дизајнери, дипломатски службеници, публицисти и портпароли – на телевизији и радију, у новинским и издавачким кућама, агенцијама за дизајн, агенцијама за рекламу и односе с јавношћу, филмским студијима, позориштима, министарствима и другим државним и општинским службама, дипломатским представништвима, јавним установама, политичким странкама, невладиним организацијама, предузећима и дионичким друштвима; а као истраживачи, наставници и професори – у институтима и академским установама.

Запошљавање након завршеног студија зависи, наравно, и од програма који се похађа и стручног назива који студенти стекну на студију.

Гдје раде дипломци Колеџа?

Дипломци Колеџа раде као савјетници или сарадници у медијима, банкама, влади, рекламним агенцијама, јавним установама, предузећима, страним представништвима и организацијама, у основним и средњим школама и високошколским установама. Неки наши дипломци похађају (а неки су већ и завршили) постдипломске студије у земљи и иностранству.

Да ли је тешко наћи посао након завршетка студија на Колеџу?

На темељу досадашњих података о запошљавању дипломаца Колеџа, у првој години након завршетка студија посао проналази око 70% наших дипломаца.

Да ли Колеџ нуди и запослење?

Колеџ ниједном кандидату који се уписује на студиј не може гарантовати да ће се запослити кад заврши студиј.

Међутим, Колеџ настоји да нуди програме и услове студија који омогућавају успјешно стицање знања из области које су тражене. Програми и смјерови који се похађају на Колеџу нуде широке могућности запослења у различитим сферама јавног и друштвеног комуницирања. Додатно, мали број студената који Колеџ уписује не ствара само оптималне услове студија, него и повећава могућност за запошљавање студената који заврше студиј. Исто тако, Колеџ препоручује своје дипломце различитим предузећима и организацијама које се обраћају Колеџу за препоруке за кандидате за радна мјеста.

Да ли је студиј на Комуниколошком колеџу „лакши“ од студија на другим установама?

Ако под тешким сматрате само онај студиј у току ког морате памтити на стотине страница података које ћете, на упит, саопштити професору на испиту, онда студиј на Комуниколошком колеџу није тежи од студија на другим установама. Међутим, у већини других ствари, студиј на Комуниколошком колеџу је захтјевнији, посебно у обавезном похађању наставе, изради и предаји задатака и испуњавању других наставних, академских и административних обавеза.

Укратко, због другачијег поимања знања, Колеџ има и другачија мјерила успјешности стицања знања.

Поред тога, сви смо другачији. Неки, на примјер, воле да пишу и обликују поруке, а неки би радили било шта друго само да не морају да напишу неколико реченица, па би се могло рећи да је писање за њих „тешко“. Студиј на Комуниколошком колеџу, између осталог, подразумијева рад на обликовању јавних порука, његовање јавног израза и кориштење различитих техника и метода у јавном комуницирању.

Комуниколошки колеџ нуди студиј из појединих области по одређеном програму и по специфичним условима који Вам омогућавају и стимулишу Вас да стекнете потребно знање у струци. Иако су област, програм и услови које Комуниколошки колеџ нуди јединствени и стимулативни за академски рад, највише од Вашег рада и интересовања зависиће колико ће Вам студиј бити тежак. А „терет који с вољом носимо постаје лак“ (Платон).

Да ли ми упис на Колеџ гарантује да ћу завршити студиј и добити диплому?

Упис није гаранција завршетка студија. Студиј је програм који се одвија у условима које Колеџ нуди, а Ви прихватате. Наравно, програм и услови студија Вам омогућују да стекнете знање за које ћете добити диплому, али успјех највише зависи од Вашег труда.

Да ли ми студиј на Комуниколошком колеџу гарантује да ћу стећи веће знање него на некој другој високошколској установи?

Комуниколошки колеџ Вам нуди студиј из одређене области по одређеном програму и по специфичним условима који Вам омогућавају и подстичу Вас да успјешно стекнете сво потребно знање у струци. Иако су програми и образовни услови које Комуниколошки колеџ нуди јединствени и подстицајни, ако сте вриједни и заинтересовани, и студиј на другим високошколским установама Вам може помоћи у стицању знања у струци. Само стицање знања највише зависи од Вашег труда и мотивације.

Како да знам да ли Колеџ у току студија испуњава своје обавезе према мени?

На темељу слободне воље и личног избора услуга по правилима и условима које Колеџ нуди, будући студент приликом уписа на студиј са Колеџом закључује уговор о студију. У уговору се дефинишу сва права и обавезе студента и Колеџа, у смислу испуњавања административних и академских услова похађања студија. Студенти имају право да похађају студиј и користе услуге Колеџа на основу тог уговора. У току трајања уговора, на личној, дискреционој основи можете да се жалите Колеџу ако сматрате да вам је ускраћено неко право из уговора или да користите друга правна средства која имате на располагању, на основу уговора, правилника о студију, статута Колеџа и закона.

Ако не будем знала/знао неко правило или процедуру у вези са студијем, па не испуним неку своју обавезу на вријеме, да ли ту обавезу могу испунити накнадно?

Непознавање, неразумијевање и игнорисање правила и процедура или необавјештеност најчешће се не може сматрати оправданим разлогом за изузеће од било ког правила студија, статута и закона.

Међутим, Колеџ студентима омогућава да се упознају са свим правилима и процедурама и благовремено оглашава академске активности и рокове из академског календара на огласним плочама, а студенти су дужни да се с њима упознају и да их се придржавају. Иако особље академске службе помаже студентима да слиједе правила и процедуре, одговорност је на студенту да их упозна и слиједи, као и да поштује рокове и остале услове студија.

Има ли Колеџ маскоту или своје заштитне боје?

Маскота Колеџа је мрав. Мрав симболизује марљивост, стицање знања у окружењу академске заједнице, те научно-истраживачки дух и трагање за смислом комуницирања.

Заштитне боје Колеџа су плава, жута и црвена.

Шта је мото Колеџа?

Мото Колеџа је „Писање се учи писањем“. Колеџ повремено користи и пароле „Једнака прилика за све“ и „Буди оно што јеси“.

Шта представља знак Колеџа?

Знак Колеџа чине два концентрична круга са плавом позадином. У средини унутрашњег круга налази се прочеље стилизованог античког храма унутар ког је књига са словима грчког алфабета „КФ“. Између ивица мањег и већег круга исписан је латиницом назив „Комуниколошки колеџ у Бањалуци“. У средини простора између два круга налази се римски број „ММ“.

Најкраће, плава је једна од заштитних боја Колеџа. Храм и књига симболизују институционализовано образовање, а грчка слова „КФ“ су ознака једног од најстаријих високошколских удружења, као и почетна слова првог назива Колеџа (Комуниколошки факултет), али и дио садашњег назива (Висока школа Комуниколошки колеџ у Бањалуци Капа Фи/Banja Luka College of Communications Kappa Phi). Римски број „ММ“ је година оснивања Колеџа – двијехиљадита. Цијели знак са различитим писмима, језицима и обиљежјима симболизује и историјско-културолошко насљеђе поднебља у ком Колеџ дјелује, као и оријентацију, предмет и струку Колеџа. Наравно, суштинска значења знака су она која студенти открију у току свог студија на Колеџу.

Какво је значење и шта чини одору коју носе дипломци Комуниколошког колеџа?

Одора Колеџа је свечана униформа чланова академске заједнице Колеџа. Носе је дипломци (дипломирани студенти) и наставници на годишњој академији Колеџа, односно у току промоција и додјела појединих звања на Колеџу.

Одора дипломаца Комуниколошког колеџа симболизује тренутак када ученик постаје учитељ. Одора је изворна креација Колеџа, а утемељена је на нашој народној традицији и на међународној академској традицији. Састоји се од капе и огртача. Капа је заснована на народној капи наших крајева, нешто стилизованој и у бојама Колеџа, као и са иницијалима КФ на десној страни. Сатенски огртач је заснован на средњовјековној универзитетској одори, са стилизованим рукавима и појединим другим детаљима, у једној од боја Колеџа.

Кад је Колеџ основан и колико је студената досад дипломирало?

Колеџ је основан 21. августа 2000. године под називом Комуниколошки факултет у Бањалуци/ Banja Luka College of Communications, а досад је дипломирало 348 студената (до септембра 2018. године).

Шта је суштина образовне филозофије Колеџа?

Што чујем заборавим, што учиним знам. (Кинеска пословица)

Једна од специфичних особина студија на Колеџу јесте наша образовна парадигма коју, у најкраћим цртама, чине модуларни наставни планови, настава у малим групама, и активно учење – разговор и практичан рад.

Практичан рад на Колеџу представља начин усвајања података који имају искуствено значење. Као што учење нових ријечи без њихове употребе нема смисла, тако ни учење података, приступа и теорија без њихове примјене у неком животном контексту нема смисла. Пошто знање видимо као податке у контексту, наш образовни мото је да се писање учи писањем (конкретно прије апстрактног). Другим ријечима, писање можемо најбоље научити самим писањем. Писање се, дакле, учи писањем, а изучава читањем, разговором и преиспитивањем. Овај метод рада примјењује се на свим предметима, а основа је предметних модула практичан рад (прр) и практичне вјежбе (ппв).

Шта су предмети практичних вјежби?

Предмети практичних вјежби на Колеџу су Писмено комуницирање I-IV, Енглески језик I-VI, Други страни језик I-II, Писање за медије I-IV, те Примијењена информатика I-II.

Предмети практичних вјежби замишљени су као сусрет студента са стварним задацима и проблемима из стручног и истраживачког рада. На овим часовима нема предавања, него се искључиво раде писмени и други практични задаци. Поред тога, објашњавају се постављени задаци, разматрају се урађени задаци и разговара се о занимљивим тачкама и грешкама у претходним задацима. Кроз писање и израду задатака, те разговор о задацима, поред усвајања знања, развија се и свијест о потреби стицања или преиспитивања појединих стручних и теоријских знања из области у даљем току студија.

Како из предмета практичних вјежби нема „класичне“ наставе, тако нема ни класичних испита. Студенти раде велики број вјежби у току семестра, које наставници и сарадници исправљају, те враћају студентима да они виде сугестије и евентуалне грешке – које се на часу додатно појасне уз понуђена рјешења или алтернативе.

Званична провјера знања врши се тако што се бодују вјежбе које студент предаје у току наставе из предмета. Коначна оцјена из предмета практичних вјежби је посљедица студентског рада и сарадње студента и наставника, а никако није разлог због ког студенти пишу радове.

Шта је задатак наставника и студента на предметима практичних вјежби? Иако се из појединих тема разликује начин објашњавања и израде задатака, главни задатак наставника је да добро постави задатак и објасни циљеве задатка, да мотивише студенте да ураде задатак, да на часу надзире израду задатака, да редовно и благовремено прегледа задатке, да инспирише и води разговор о резултатима и проблемима с којима се студенти сусрећу при изради задатака, те да, заједно са студентима, чита, гледа или слуша одговарајуће примјере из комуниколошке праксе и о њима расправља на часу. А задатак студента је да редовно похађа наставу, пажљиво слиједи упуте о изради задатака, да озбиљно приступа писању, изведби или изради сваког задатка, да благовремено ради и предаје све задатке и да учествује у расправи о различитим искуствима израде наставних задатака.

У чему је разлика између редовног и ванредног студија?

Студиј на Колеџу можете похађати као редован студиј или као ванредан студиј. Обавезе из студијских програма су исте за све начине студирања, али је другачији начин испуњавања обавезе похађања студија.

Редовни студиј се реализује извођењем седмичне наставе на Колеџу из предмета студијског програма у одређеном семестру. Академска обавеза за све студенте је редовно седмично похађање наставе у току семестра. Студенти редовно долазе на часове, савјетују се са својим предметним наставницима, испуњавају наставне обавезе по утврђеном распореду у току семестра и, на крају семестра, полажу испите из појединих предмета свог студијског програма. Поједини облици наставе на редовном студију могу да се изводе и менторски, или као учење на даљину.

Ванредни студиј је обликован за особе које нису у могућности да свакодневно испуњавају наставне обавезе из студијског програма, него то желе радити периодично у току семестра, односно школске године. Настава на ванредном студију реализује се периодичним похађањем наставе и консултација, менторисаним изучавањем наставне материје, испуњавањем предиспитних наставних обавеза по утврђеном распореду у току семестра и полагањем испита на крају семестра. Похађање наставе и испуњавање појединих наставних обавеза на ванредном студију врши се преко портала за учење на даљину.

У чему је разлика између универзитета и високе школе?

Према законима о високом образовању у РС и БиХ, универзитет је установа која може да изводи студиј и додјељује звања првог, другог и трећег циклуса (бечелор/дипломирани, мастер и докторат), док висока школа изводи студиј и додјељује звања првог циклуса (бечелор/дипломирани). Звања која додјељују универзитет и висока школа на првом циклусу су иста и у РС су регулисана Законом о звањима.

Нисте нашли одговор на своје питање?

Биће нам драго да вам доставимо одговор

[gravityform id=“5″ name=“Јавите нам ce“]