Комуниколошки колеџ у Бањалуци, најстарија приватна високошколска установа у БиХ, престаје с радом након двадесет година образовног дјеловања

Комуниколошки колеџ у Бањалуци је 25. августа 2020. године донио одлуку да у школској 2020/2021. години не уписује нове студенте, односно да престаје с академским радом по завршетку поступка затварања установе, а због дужег периода смањеног интересовања и недовољног броја уписаних студената који би омогућавао оптималан рад установе. Привредни суд у Бањалуци је донио одлуку о престанку рада Колеџа 20. априла 2021. године.

Успјех, звања, статус и дипломе свих дипломаца трајно вриједе и овај поступак ни на који начин не утиче на њихово важење и вјеродостојност. Све до званичног престанка рада Колеџ је дјеловао као лиценцирана и акредитована установа. Колеџ је издао дипломе и друге јавне исправе свим студентима који су завршили студиј и благовремено је омогућио свим уписаним студентима да заврше студиј прије престанка рада.

Колеџ је основан 2000. године као огледни модел демократског образовања и од самог почетка је његовао и спроводио идеје попут рада у малим групама, подстицајног комуницирања, активног учења и анонимног оцјењивања на свим предметима студија. Мисија Колеџа била је развијање критичког мишљења и подстицање активног учења којима се стиче примјењиво знање и омогућава разумијевање друштвене стварности у којој живимо. Од самог оснивања Колеџ је дјеловао непрофитно.

Колеџ се захваљује свим појединцима, установама и организацијама који су на различите начине дали свој допринос и помагали у његовом раду. Колеџ се посебно захваљује свим наставницама, сарадницима, научницима, стручњацима, студентима и дипломцима који су трајно уткали дио свог живота у академску заједницу Комуниколошког факултета и колеџа у Бањалуци. Академска заједница Колеџа ће наставити да дјелује у неком другом облику, а о даљим активностима дипломци и остали чланови академске заједнице Факултета и Колеџа моћи ће се информисати на сајту Колеџа. До архивирања документације, поједине услуге дипломцима ће, у име Колеџа, бити и даље доступне.

***

Комуниколошки колеџ у Бањалуци је најстарија приватна високошколска установа у Босни и Херцеговини. Почео је с радом 21. августа 2000. године под називом Комуниколошки факултет у Бањалуци. У јулу 2007. године Факултет је добио нову дозволу за рад и почетну акредитацију и наставља с радом под називом Висока школа Комуниколошки колеџ у Бањалуци Капа Фи, а поново је акредитован 2014. године. На Факултету се изводио основни и магистарски студиј комуникологије, а на Колеџу се изводио студиј првог циклуса.

Колеџ се бавио изучавањем кључних области друштвеног комуницирања у времену у ком живимо. Изводио је студијске програме комуникологија, дизајн и енглески језик. Студиј је био заснован на подстицајном комуницирању и активном учењу у малој групи, у условима интерактивне академске заједнице. Управо овакав педагошки приступ чинио је студиј јединственим и другачијим од студија на појединим другим установама.

У нашу високошколску праксу Колеџ је први унио бројне новине, као што су настава у групама од десет до петнаест студената, разговор као наставни метод, активно учење, анонимно оцјењивање, семестрално студентско вредновање рада наставника, пуноправно чланство студената у тијелима установе, јединствени модуларни наставни планови са једносеместралним предметима, једнаки услови студија и досљедна примјена истих правила за све. Поред тога, провјера знања је углавном била писмена и практична, а радови су бодовани према критеријима које су наставници унапријед доносили. Захтјеви за пролазну оцјену били су виши него на већини других високошколских установа (61 бод за пролазну оцјену, док је другдје обично 51 бод), а наставни час је трајао 50 минута. Равноправност саговорника, учење кроз разговор и практичну примјену и преиспитивање података, развој усменог и писменог изражавања, чување достојанства студената и наставника и студиј по истим условима за све – темељне су вриједности и насљеђе Колеџа.

Прва генерација комуниколога дипломирала је у школској 2003/2004. години, а на Колеџу је студиј завршило укупно седамнаест генерација студената првог циклуса и једна генерација студената другог циклуса. Током двадесет година рада дипломирало је 357 студената. Дипломци Факултета и Колеџа цијењени су и у земљи и у иностранству. Успјешно раде у бројним предузећима, медијима, банкама, рекламним агенцијама, јавним установама, државној управи, дипломатским представништвима, међународним организацијама и образовним установама. Неки студенти завршили су постдипломске студије у земљи и иностранству, а поједини су и докторирали.

Улагање у људе и у хумане услове у којима дјелују била је стратешка задаћа Колеџа. Поред стварања академских радних услова, Колеџ је улагао и у образовни амбијент, књиге, часописе и нове образовне и комуникацијске технологије (између осталог, Колеџ је почео изводити образовање на даљину 2007. године за студенте који нису могли да похађају наставу на Колеџу). Библиотека је стално допуњавана новим издањима из комуникологије, комуниколошких субдисциплина, енглеског језика и лингвистике, из умјетности и дизајна, као и других области које се изучавају или истражују на Колеџу, а редовно је примала и десет међународних научних и стручних часописа из тих области (што је ријеткост и на много већим и богатијим високошколским установама у нашој земљи). Првих осам година Колеџ је радио у простору „Чајавеца“, на адреси Јована Дучића 23а, а 2008. године се преселио у властиту нову зграду у Војвођанској 2.

Међународни научни комуниколошки часопис Знакови и поруке Колеџ је покренуо 2007. године. У часопису су професори и истраживачи из земље и иностранства објавили бројне научне радове о разноликим питањима људског комуницирања из комуникологије, књижевности, лингвистике, визуелне умјетности и других области. Колеџ је 2016. године организовао и први међународни научни скуп „Комуницирање између моћи и слободе“, на ком су учествовали неки од најпознатијих свјетских стручњака и професора из комуникологије.

Према ријечима оснивача проф. др Александра Богданића, „нисмо били профитни и нисмо основани да зарађујемо новац, него да створимо услове за савремен, хуман и успјешан начин студирања“. Врата Колеџа су увијек била отворена за оне који искрено желе да изучавају области студија, без обзира на материјалне могућности појединих студената. У свакој уписној години додијељиване су различите стипендије – укупно преко 90 таквих стипендија. За одличне ученике и одличне студенте на Комуниколошком колеџу је, од 2010. године, студиј био бесплатан, а различита умањења школарине била су омогућена члановима породице наших студената, дипломаца и особља, те дјеци без родитеља и дјеци погинулих бораца и ратних војних инвалида.

И на друге начине је пружен допринос широј академској и друштвеној заједници. Комуниколошки факултет је 2004. године, у оквиру пројекта Школа/Имела, организовао бесплатну двосеместралну школу дигиталног новинарства за студенте новинарства и комуникологије из окружења, као и за новинаре из бањалучких медија. Исто тако, Колеџ је 2013. године извео пројекат из комуниколошке писмености у виду низа предавања о различитим темама друштвеног комуницирања за ученике средњих школа у бањалучкој регији. И библиотека Факултета/Колеџа је била отворена, без накнаде, за студенте свих високошколских установа у Бањалуци.

Како оснивач проф. др Александар Богданић каже, „ми смо настали као покушај да вратимо разговор у образовање, тамо гдје и припада; да учењу вратимо радозналост и усхићеност; да створимо амбијент за критичко мишљење и учење кроз рад, али и за блиску сарадњу људи који саосјећају једни с другима и показују разумијевање према сарадницима, клијентима и суграђанима; да постанемо образовани али и племенити“. Оснивач даље истиче да су образовну парадигму највише инспирисали поједини писци и филозофи, попут Џона Дјуија, Паола Фреиреа, Нила Постмана и Лава Толстоја.

Најважнији циљ Колеџа био је да темељне особине и педагошку филозофију даље развија и тиме богати, како свеукупно образовно насљеђе, тако и друштвену заједницу стручњацима који су способни да се успјешно носе са захтјевима времена у коме живимо. Без обзира на престанак рада, бројни дипломци показују да је Колеџ у томе и успио.

И поред материјалних потешкоћа у раду, Колеџ је сва расположива средства улагао у наставни процес и тражио начине како да настави с радом. Међутим, даље смањење интересовања за студиј какав се изводи на Колеџу и пандемија вируса корона додатно су онемогућили такве напоре, а коначној одлуци о престанку рада је допринијела и неповољна промјена регулационог плана у окружењу гдје се налази зграда Колеџа.

Једна студентица је својевремено рекла да јој је Комуниколошки колеџ вратио вјеру у људскост. Само то је био довољан разлог нашег постојања.

***

Komunikološki koledž u Banjaluci, najstarija privatna visokoškolska ustanova u BiH, prestaje s radom nakon dvadeset godina obrazovnog djelovanja


Komunikološki koledž u Banjaluci je 25. avgusta 2020. godine donio odluku da u školskoj 2020/2021. godini ne upisuje nove studente, odnosno da prestaje s akademskim radom po završetku postupka zatvaranja ustanove, a zbog dužeg perioda smanjenog interesovanja i nedovoljnog broja upisanih studenata koji bi omogućavao optimalan rad ustanove. Privredni sud u Banjaluci je donio odluku o prestanku rada Koledža 20. aprila 2021. godine.

Uspjeh, zvanja, status i diplome svih diplomaca trajno vrijede i ovaj postupak ni na koji način ne utiče na njihovo važenje i vjerodostojnost. Sve do zvaničnog prestanka rada Koledž je djelovao kao licencirana i akreditovana ustanova. Koledž je izdao diplome i druge javne isprave svim studentima koji su završili studij i blagovremeno je omogućio svim upisanim studentima da završe studij prije prestanka rada.

Koledž je osnovan 2000. godine kao ogledni model demokratskog obrazovanja i od samog početka je njegovao i sprovodio ideje poput rada u malim grupama, podsticajnog komuniciranja, aktivnog učenja i anonimnog ocjenjivanja na svim predmetima studija. Misija Koledža bila je razvijanje kritičkog mišljenja i podsticanje aktivnog učenja kojima se stiče primjenjivo znanje i omogućava razumijevanje društvene stvarnosti u kojoj živimo. Od samog osnivanja Koledž je djelovao neprofitno.

Koledž se zahvaljuje svim pojedincima, ustanovama i organizacijama koji su na različite načine dali svoj doprinos i pomagali u njegovom radu. Koledž se posebno zahvaljuje svim nastavnicama, saradnicima, naučnicima, stručnjacima, studentima i diplomcima koji su trajno utkali dio svog života u akademsku zajednicu Komunikološkog fakulteta i koledža u Banjaluci. Akademska zajednica Koledža će nastaviti da djeluje u nekom drugom obliku, a o daljim aktivnostima diplomci i ostali članovi akademske zajednice Fakulteta i Koledža moći će se informisati na sajtu Koledža. Do arhiviranja dokumentacije, pojedine usluge diplomcima će, u ime Koledža, biti i dalje dostupne.

***

Komunikološki koledž u Banjaluci je najstarija privatna visokoškolska ustanova u Bosni i Hercegovini. Počeo je s radom 21. avgusta 2000. godine pod nazivom Komunikološki fakultet u Banjaluci. U julu 2007. godine Fakultet je dobio novu dozvolu za rad i početnu akreditaciju i nastavlja s radom pod nazivom Visoka škola Komunikološki koledž u Banjaluci Kapa Fi, a ponovo je akreditovan 2014. godine. Na Fakultetu se izvodio osnovni i magistarski studij komunikologije, a na Koledžu se izvodio studij prvog ciklusa.

Koledž se bavio izučavanjem ključnih oblasti društvenog komuniciranja u vremenu u kom živimo. Izvodio je studijske programe komunikologija, dizajn i engleski jezik. Studij je bio zasnovan na podsticajnom komuniciranju i aktivnom učenju u maloj grupi, u uslovima interaktivne akademske zajednice. Upravo ovakav pedagoški pristup činio je studij jedinstvenim i drugačijim od studija na pojedinim drugim ustanovama.

U našu visokoškolsku praksu Koledž je prvi unio brojne novine, kao što su nastava u grupama od deset do petnaest studenata, razgovor kao nastavni metod, aktivno učenje, anonimno ocjenjivanje, semestralno studentsko vrednovanje rada nastavnika, punopravno članstvo studenata u tijelima ustanove, jedinstveni modularni nastavni planovi sa jednosemestralnim predmetima, jednaki uslovi studija i dosljedna primjena istih pravila za sve. Pored toga, provjera znanja je uglavnom bila pismena i praktična, a radovi su bodovani prema kriterijima koje su nastavnici unaprijed donosili. Zahtjevi za prolaznu ocjenu bili su viši nego na većini drugih visokoškolskih ustanova (61 bod za prolaznu ocjenu, dok je drugdje obično 51 bod), a nastavni čas je trajao 50 minuta. Ravnopravnost sagovornika, učenje kroz razgovor i praktičnu primjenu i preispitivanje podataka, razvoj usmenog i pismenog izražavanja, čuvanje dostojanstva studenata i nastavnika i studij po istim uslovima za sve – temeljne su vrijednosti i nasljeđe Koledža.

Prva generacija komunikologa diplomirala je u školskoj 2003/2004. godini, a na Koledžu je studij završilo ukupno sedamnaest generacija studenata prvog ciklusa i jedna generacija studenata drugog ciklusa. Tokom dvadeset godina rada diplomiralo je 357 studenata. Diplomci Fakulteta i Koledža cijenjeni su i u zemlji i u inostranstvu. Uspješno rade u brojnim preduzećima, medijima, bankama, reklamnim agencijama, javnim ustanovama, državnoj upravi, diplomatskim predstavništvima, međunarodnim organizacijama i obrazovnim ustanovama. Neki studenti završili su postdiplomske studije u zemlji i inostranstvu, a pojedini su i doktorirali.

Ulaganje u ljude i u humane uslove u kojima djeluju bila je strateška zadaća Koledža. Pored stvaranja akademskih radnih uslova, Koledž je ulagao i u obrazovni ambijent, knjige, časopise i nove obrazovne i komunikacijske tehnologije (između ostalog, Koledž je počeo izvoditi obrazovanje na daljinu 2007. godine za studente koji nisu mogli da pohađaju nastavu na Koledžu). Biblioteka je stalno dopunjavana novim izdanjima iz komunikologije, komunikoloških subdisciplina, engleskog jezika i lingvistike, iz umjetnosti i dizajna, kao i drugih oblasti koje se izučavaju ili istražuju na Koledžu, a redovno je primala i deset međunarodnih naučnih i stručnih časopisa iz tih oblasti (što je rijetkost i na mnogo većim i bogatijim visokoškolskim ustanovama u našoj zemlji). Prvih osam godina Koledž je radio u prostoru „Čajaveca“, na adresi Jovana Dučića 23a, a 2008. godine se preselio u vlastitu novu zgradu u Vojvođanskoj 2.

Međunarodni naučni komunikološki časopis Znakovi i poruke Koledž je pokrenuo 2007. godine. U časopisu su profesori i istraživači iz zemlje i inostranstva objavili brojne naučne radove o raznolikim pitanjima ljudskog komuniciranja iz komunikologije, književnosti, lingvistike, vizuelne umjetnosti i drugih oblasti. Koledž je 2016. godine organizovao i prvi međunarodni naučni skup „Komuniciranje između moći i slobode“, na kom su učestvovali neki od najpoznatijih svjetskih stručnjaka i profesora iz komunikologije.

Prema riječima osnivača prof. dr Aleksandra Bogdanića, „nismo bili profitni i nismo osnovani da zarađujemo novac, nego da stvorimo uslove za savremen, human i uspješan način studiranja“. Vrata Koledža su uvijek bila otvorena za one koji iskreno žele da izučavaju oblasti studija, bez obzira na materijalne mogućnosti pojedinih studenata. U svakoj upisnoj godini dodijeljivane su različite stipendije – ukupno preko 90 takvih stipendija. Za odlične učenike i odlične studente na Komunikološkom koledžu je, od 2010. godine, studij bio besplatan, a različita umanjenja školarine bila su omogućena članovima porodice naših studenata, diplomaca i osoblja, te djeci bez roditelja i djeci poginulih boraca i ratnih vojnih invalida.

I na druge načine je pružen doprinos široj akademskoj i društvenoj zajednici. Komunikološki fakultet je 2004. godine, u okviru projekta Škola/Imela, organizovao besplatnu dvosemestralnu školu digitalnog novinarstva za studente novinarstva i komunikologije iz okruženja, kao i za novinare iz banjalučkih medija. Isto tako, Koledž je 2013. godine izveo projekat iz komunikološke pismenosti u vidu niza predavanja o različitim temama društvenog komuniciranja za učenike srednjih škola u banjalučkoj regiji. I biblioteka Fakulteta/Koledža je bila otvorena, bez naknade, za studente svih visokoškolskih ustanova u Banjaluci.

Kako osnivač prof. dr Aleksandar Bogdanić kaže, „mi smo nastali kao pokušaj da vratimo razgovor u obrazovanje, tamo gdje i pripada; da učenju vratimo radoznalost i ushićenost; da stvorimo ambijent za kritičko mišljenje i učenje kroz rad, ali i za blisku saradnju ljudi koji saosjećaju jedni s drugima i pokazuju razumijevanje prema saradnicima, klijentima i sugrađanima; da postanemo obrazovani ali i plemeniti“. Osnivač dalje ističe da su obrazovnu paradigmu najviše inspirisali pojedini pisci i filozofi, poput Džona Djuija, Paola Freirea, Nila Postmana i Lava Tolstoja.

Najvažniji cilj Koledža bio je da temeljne osobine i pedagošku filozofiju dalje razvija i time bogati, kako sveukupno obrazovno nasljeđe, tako i društvenu zajednicu stručnjacima koji su sposobni da se uspješno nose sa zahtjevima vremena u kome živimo. Bez obzira na prestanak rada, brojni diplomci pokazuju da je Koledž u tome i uspio.

I pored materijalnih poteškoća u radu, Koledž je sva raspoloživa sredstva ulagao u nastavni proces i tražio načine kako da nastavi s radom. Međutim, dalje smanjenje interesovanja za studij kakav se izvodi na Koledžu i pandemija virusa korona dodatno su onemogućili takve napore, a konačnoj odluci o prestanku rada je doprinijela i nepovoljna promjena regulacionog plana u okruženju gdje se nalazi zgrada Koledža.

Jedna studentica je svojevremeno rekla da joj je Komunikološki koledž vratio vjeru u ljudskost. Samo to je bio dovoljan razlog našeg postojanja.